Month number 11, Task 4
(Tekst se odnosi na sve one koji žele da promene svoj single status)
Iako sam već duže vreme u srećnoj vezi, ovaj tekst pišem iz dugogodišnjeg iskustva sa single životom, sa svim fazama kroz koje mislim da jedna single osoba može proći.
(Tekst se odnosi na sve one koji žele da promene svoj single status)
Iako sam već duže vreme u srećnoj vezi, ovaj tekst pišem iz dugogodišnjeg iskustva sa single životom, sa svim fazama kroz koje mislim da jedna single osoba može proći.
Ukoliko nije izašla razočarana iz neke veze, single osoba ima česte faze zadovoljstva svojim statusom. Ona barem može da izlazi, da se provodi, nikom ne treba da polaže račune, pa onda još rado kritikuje drugarice koje su zauzete i koje sada manje vremena imaju za nju.
.. nekima je teško da priznaju da bi ipak voleli da su u vezi, neki se boje da ne bi mogli da iskombinuju karijeru i vezu, neki i dalje nisu razrešili razočarenje i strahove da opet ne budu povređeni, a neki (naročito muškarci u Srbiji) se plaše da će se vezati. Da, da, ako niste znali, u Srbiji je to novi trend strah/fobija - plašim se vezivanja. "Šta ako se zaljubim?","Vidim već sad da ona može biti TA, daj bolje odmah sve da prekinem.. Samo mi treba da dođem još do ženidbe.." (a pritom ima blizu 30!). E to su oni ljudi koji verbalno iznose stav kako "će uvek biti single" ili "kako je mnogo bolje njima koji se lepo druže, nego onim ljudima iz društva koji moraju da kombinuju momka/devojku i društvo", a neverbalno šalju poruku kako tim čvrstim stavom u stvari više ubeđuju sebe nego sagovornika.
A neki, opet, priznaju sve to sebi, pa očajnički krenu da traže saputnika. A od osoba (naročito) devojaka koje "smrde na očaj" svi muškarci beže.
.. samo to treba osvestiti, i prihvatiti da u životu ne ide sve stihijski. Za neke od nas je život isplanirao malo više rada i truda da bi došli do željenog cilja, samo ne treba odustajati! Treba pronaći da li negde grešimo i mi sami, ako smo tako dugo single...
.. potom prihvatiti sebe, i bez te "druge polovine"...
..a onda raditi na pronalaženju saputnika. Naročito ako imaš 30 i kusur godina, imaš uglavnom žensko društvo i radiš u ženskom kolektivu, a želiš nekog pored sebe. Princ na belom konju neće zakucati na tvoja vrata, ukoliko nije imao gde da te primeti. Kreći se, druži, izlazi, počni da četuješ.. Znaj da si dala sve od sebe.. To i dalje ne donosi 100% sigurnost da će se snovi ostvariti, ali barem ćeš znati da si ti pokušala sve!
Kod mene je upalilo ono "kad se najmanje nadaš", ali kako sebe dovesti do tog stadijuma? Zato ja ne žalim ni za jednim pogrešnim pokušajem, povremenim očajničkim fazama, i ostalim šamarima realnosti. Oni su učinili da puno naučim o sebi, šta sam to dobro radila a šta ne, i pre svega mi razjasnili sledeće: zaslužujem dosta, i ne bi bilo dobro da se zadovoljavam sitnicama. Međutim, isto tako i ovo: princ na belom konju ne postoji. Postoji samo princ bez konja, ali sa dovoljno snažnim rukama da te u pravom momentu digne i ponese duž vašeg zajedničkog puta, povremeno te puštajući da pešačiš, jer on nije iz bajke, i jer i on može da se umori!
I za kraj: uvek kada gledam ovu scenu, pomislim kako neko može da tvrdi da bi ostao hladan ako bi ovo doživeo?
I kod mene je bilo to "kad se najmanje nadas" :)
ReplyDeleteNe znam, mislim da biti single nije ni strasno niti je neki bauk, ukoliko se osoba dobro oseca u toj situaciji. Isto kao i osobe u vezi, ne vredi ni biti sa nekim samo da ne bismo bili sami. E sad, i ta single osoba kojoj je super samoj sa sobom nailazi sigurno na kojekakva drustveno nametnuta ocekivanja i osude, pa se tu pobrkaju i loncici i mozak i sve...
Zanimljiva tema za neku duzu diskusiju.
Bas tako, ovo je samo pocetak mojih razmisljanja na tu temu. Ja verujem da postoje neki ljudi koji su srecniji sami, ali isto tako mislim da to nije vecno srecna faza za njih, tj. da ce imati momente kad se lome, i kada se zapitaju da li je to to. Isto tako, biti u vezi samo da ne bi bio sam - mozda najgori status!
Deletejoooooj, mogla bi trotomni roman da izdam na temu single života...ja sam ga doktorirala...hehehe, ima on svojih čari i izazova, ali i svog mraka...maaa, ne bih ja o tome ;)
ReplyDeleteMa bolje nemoj da se podsecas :)
DeleteAli baš si sve u pravu i zato što tako razmišljaš si uspela da dobiješ ono što si želela!
ReplyDeleteČitajte i gledajte Sašku pa će se i vama desiti lepe stvari !
Reci moje druge mame :)
DeleteBože,podsetila si me tog perioda.Bas si bila tužna i ajde da kažem nesrećna.Zato si sada srećna!!!!a srećna sam i ja zbog toga***.Ljubim te i volim.
ReplyDelete.. i moje mame :) Pa dobro, nisu bile samo te tuzne faze. Kao sto rekoh gore, bilo je i faza maksimalnog iskoriscavanja tog single statusa :))
Delete''Kod mene je upalilo ono "kad se najmanje nadaš", ali kako sebe dovesti do tog stadijuma? Zato ja ne žalim ni za jednim pogrešnim pokušajem, povremenim očajničkim fazama, i ostalim šamarima realnosti. Oni su učinili da puno naučim o sebi, šta sam to dobro radila a šta ne, i pre svega mi razjasnili sledeće: zaslužujem dosta, i ne bi bilo dobro da se zadovoljavam sitnicama.'' Da, upravo tako. Ne žalim, srećna sam. Sve sam imala, sve je bilo ''u svoje vreme'', sve je bilo sa razlogom. Bila sam razuzdana dugo pre nego što sam upoznala svog princa i uživala sam u singl fazi, sa drugaricama, u slobodi, u svemu. I potajno sam se nadala, ali nisam tražila. Pustila sam da me nađe, iii, kad sam najmanje očekivala, naišao je on. Ali da, dala sam šansu ''puzlama'' da se sklope, jer nisam sedela kući, već sam izlazila. Dan i noć. :)
ReplyDeleteE, onda se i iskustveno razumemo :)
DeleteSve mi je to poznatooo, a sada-zima leto, zima leto i evo mene skoro 15 godina u braku. Ne zalim. Sva sreca bilo je isto tako kada se najmanje nadas. Ali to je, sreca, doslo posle svih mogucih faza. A kako covek i da zna sta je pravo za njega ako nije isprobao vise razlicitih stvari?
ReplyDelete