What I have learned this month

1. Da neke stavove ljudi ne možeš promeniti. To je posebno teško prihvatiti u situacijama u kojima si siguran da si pogrešno i nepravedno optužen. Jedino što onda možeš promeniti je sopstveni stav o celoj situaciji, kao i ponašanje prema toj drugoj osobi.

2. Da svakom dođe trenutak kada prestane imati želju da se svake nedelje provodi, druži i upoznaje nove ljude. I prioritet polako preuzmu vrednosti vezane za porodicu, mir i dom. A opet, postoje i ljudi za koje misliš da se nikad neće smiriti, i koji će uvek želeti da žive "momački/devojački" život. I to je OK.

3. Da i dalje možeš biti tretiran kao neko ko se razume u muziku, čak i ako si jedan od onih koji govore "volim da slušam razne/različite muzičke pravce" (8 tracks link).

4. Da je život suviše kratak da bi smo pričali samo jedan ili dva jezika.

5. Da i hejt i cinizam mogu biti izuzetno privlačni, ako znaju da se doziraju i iskoriste u pravom trneutku.

///////////

English version

1. That some people`s attitudes you can`t change. It`s especially hard to accept that in the situation when you know that you are wrongly accused of something you didn`t do. The only thing you can do than is to change your own attitude towards the situation, or your behaviour towards that person.

2. That everyone comes to a phase in life when he/she stop wanting to hang out with friends every week, but instead gives the priority to the values connected to family, home and peaceful events. And then again, there are people for whom you think that will never stop leading the "bachelor life". And that`s OK.

3. That you can still be treated as someone who know music, even if you say things like "I like listening to all different kinds of music genres" (8tracks link).

4. That life is too short, not to talk a few languages.

5. That cynism is sometimes very attractive, if one knows when and how to use it.

Nik Vujičić - moje viđenje (ONLY IN SERBIAN)

Month number 6, Task 5

Ovih dana svi pričaju o Niku Vujičiću - najpoznatijem motivacionom govorniku na svetu, čoveku bez udova. Već nekoliko dana on je u Srbiji i svi mediji vrve od vesti o njemu, jer on je velika svetska zvezda, a srpskog porekla! Više nego dovoljno da građani Srbije budu stalno obaveštavani o tome gde je bio, šta je radio, sa kim se pozdravio, gde je posle toga večerao... Uz te vesti, danas su počele da kruže i kontra-vesti, tj. razmišljanja mnogih koji su iznervirani toliko medijskom pompeznošću vezanom za Nika.

Ja sam bila juče da slušam njegovo predavanje, i želim da izrazim svoje stavove. Kao prvo, skidam kapu čoveku. Zaista je potrebna enormna snaga prebroditi sve što je on, i na kraju dostići toliki nivo čiste sreće i zadovoljstva, koji iz njega bez pogovora isijavaju. I da, znam: "ima hiljade takvih ljudi, a koji se ne eksponiraju medijski i pored kojih svakodnevno prolazimo". Verujem da ih ima, i da su oni možda i psihički jači od Nika. Ali, to što je on odlučio o tome javno da priča i da od toga napravi zanimanje, ne treba kritikovati, već iskoristiti kao primer. Sa druge strane, slažem se da je sve medijski bilo prenakićeno. Pre njegovog predavanja, minute i minute su potrošene na čitanje svih sponzora koji su pomogli realizaciju istog, i na traženje aplauza za njih. Ako želite da učinite nešto humano, onda se nemojte razmetati time. I zar nije lakše popisati sve sponzore i okačiti na binu, a ne trošiti vreme na usmeno hvalisanje. Neukusno... 

A sve je bilo malo prenaglašeno i zbog toga što mi jako volimo kada neko poznat ima srpsko poreklo (iako ni srpski jezik ne zna da priča), pa to onda samo potvrđuje teoriju da je "Srbija do Tokija". No further comment..

Inače nisam neki ljubitelj motivacionog govorništva, naročito onog kakav se viđa u američkim filmovima - priučena elokventna osoba nauči kako da masu baca u delirijum, a motivacija joj je jedino da dobije moć i novac. Kod Nika zaista nisam to osetila. Možda on i laže kako veći deo novca daje u dobrtovorne svrhe, ali iz njegovog govora zaista isijava neka iskrenost. Barem sam ja tako osetila...

Sa druge strane, previše je bilo molitvi, Isusa i Biblije za moj ukus! Hrišćanin sam, poštujem religiju, ali nije u duhu naše nacije da svaka druga rečenica bude "Za sve će se Bog pobrinuti! Ja sam pre svega Božije dete!" i tome slično. Ipak je ideja bila da čujemo motivacionog govornika, a ne propovednika. Pa još kada smo na kraju svi zajedno trebali da se pomolimo... Joooj, to je za Ameriku! Ovde je verujem kod mnogih odmah proradio cinizam i misli poput "iju, kakva sekta". Taj deo predavanja je morao prilagoditi našem mentalitetu, pogotovo urbanog stanovništva. Ja se slažem da su njemu vera i nada ta koje su ga izbavile iz ponora, ali ih je trebao potencirati na drugi način. Drugo je to da je predavanje bilo za malu grupu ljudi koji su u sličnim problemima, pa im prija i za ruke da se uvate i zajedno se pomole. Ovaj govor je bio za nekoliko hiljada različitih ljudi, i to iz Srbije, pa je trebao malo više da priča o svom ne hrišćanskom, već ličnom iskustvu, sa više fora. Ako može ciničnih.

Kada smo kod šala, ima Nik smisao za njih, moram priznati...

A ljudi u Srbiji i to naglo "velika sam faca jer se interesujem za tešku životnu sudbinu drugih"? Ta priča je uvek aktuelna u zemlji sa tranzicijom, gde su u velikoj meri izgubljene prave vrednosti, a ljudi postaju površni i gladni svega što je materijalno, pa kad to uvide, onda naglo i prilično usiljeno počnu sebe da promovišu kao izrazito humanu osobu. Godinama sam u ovoj zemlji naučila da se distanciram od toga, jer "nema vajde"! 

Eto toliko.. Šta vi mislite o celoj Nik Vujičić priči?