Month number 11, Task 4
(Tekst se odnosi na sve one koji žele da promene svoj single status)
Iako sam već duže vreme u srećnoj vezi, ovaj tekst pišem iz dugogodišnjeg iskustva sa single životom, sa svim fazama kroz koje mislim da jedna single osoba može proći.
(Tekst se odnosi na sve one koji žele da promene svoj single status)
Iako sam već duže vreme u srećnoj vezi, ovaj tekst pišem iz dugogodišnjeg iskustva sa single životom, sa svim fazama kroz koje mislim da jedna single osoba može proći.
Ukoliko nije izašla razočarana iz neke veze, single osoba ima česte faze zadovoljstva svojim statusom. Ona barem može da izlazi, da se provodi, nikom ne treba da polaže račune, pa onda još rado kritikuje drugarice koje su zauzete i koje sada manje vremena imaju za nju.
.. nekima je teško da priznaju da bi ipak voleli da su u vezi, neki se boje da ne bi mogli da iskombinuju karijeru i vezu, neki i dalje nisu razrešili razočarenje i strahove da opet ne budu povređeni, a neki (naročito muškarci u Srbiji) se plaše da će se vezati. Da, da, ako niste znali, u Srbiji je to novi trend strah/fobija - plašim se vezivanja. "Šta ako se zaljubim?","Vidim već sad da ona može biti TA, daj bolje odmah sve da prekinem.. Samo mi treba da dođem još do ženidbe.." (a pritom ima blizu 30!). E to su oni ljudi koji verbalno iznose stav kako "će uvek biti single" ili "kako je mnogo bolje njima koji se lepo druže, nego onim ljudima iz društva koji moraju da kombinuju momka/devojku i društvo", a neverbalno šalju poruku kako tim čvrstim stavom u stvari više ubeđuju sebe nego sagovornika.
A neki, opet, priznaju sve to sebi, pa očajnički krenu da traže saputnika. A od osoba (naročito) devojaka koje "smrde na očaj" svi muškarci beže.
.. samo to treba osvestiti, i prihvatiti da u životu ne ide sve stihijski. Za neke od nas je život isplanirao malo više rada i truda da bi došli do željenog cilja, samo ne treba odustajati! Treba pronaći da li negde grešimo i mi sami, ako smo tako dugo single...
.. potom prihvatiti sebe, i bez te "druge polovine"...
..a onda raditi na pronalaženju saputnika. Naročito ako imaš 30 i kusur godina, imaš uglavnom žensko društvo i radiš u ženskom kolektivu, a želiš nekog pored sebe. Princ na belom konju neće zakucati na tvoja vrata, ukoliko nije imao gde da te primeti. Kreći se, druži, izlazi, počni da četuješ.. Znaj da si dala sve od sebe.. To i dalje ne donosi 100% sigurnost da će se snovi ostvariti, ali barem ćeš znati da si ti pokušala sve!
Kod mene je upalilo ono "kad se najmanje nadaš", ali kako sebe dovesti do tog stadijuma? Zato ja ne žalim ni za jednim pogrešnim pokušajem, povremenim očajničkim fazama, i ostalim šamarima realnosti. Oni su učinili da puno naučim o sebi, šta sam to dobro radila a šta ne, i pre svega mi razjasnili sledeće: zaslužujem dosta, i ne bi bilo dobro da se zadovoljavam sitnicama. Međutim, isto tako i ovo: princ na belom konju ne postoji. Postoji samo princ bez konja, ali sa dovoljno snažnim rukama da te u pravom momentu digne i ponese duž vašeg zajedničkog puta, povremeno te puštajući da pešačiš, jer on nije iz bajke, i jer i on može da se umori!
I za kraj: uvek kada gledam ovu scenu, pomislim kako neko može da tvrdi da bi ostao hladan ako bi ovo doživeo?
